Dijabetesna retinopatija

Uvod

Diabetes mellitus predstavlja hronični poremećaj metabolizma kod koga postoji povišen nivo glukoze (šećera) u krvi koji organizam ne može da adekvatno iskoristi i skladišti.

Postoje dva tipa diabetes mellitus-a (šećerne bolesti). Tip 1 (insulin zavisni), koji nastaje posredstvom autoimune reakcije i uništavanja specifičnih ćelija u pankreasu koje su odgovorne za proizvodnju insulina.

Tip 2 (insulin nezavisni oblik), se manifestuje većim ili manjim defektom proizvodnje insulina od strane pankreasa ali sa pojavom otpornosti tkiva na dejstvo insulina. U populaciji obolelih od diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), oko 90% su tip 2 (insulin nezavisni oblik).

Šta je dijabetesna retinopatija?

Povišen nivo glukoze u krvi, oštećuje velike i male krvne sudove u organizmu. Ova oštećenja krvnih sudova na očnom dnu izazivaju oštećenje mrežnjače (jedan od najosetljivijih delova oka zaduženih za vid). Procenjuje se da oko 100 miliona ljudi koji boluju od diabetes mellitus-a (šećerne bolesti) na svetskom nivou, imaju dijabetesnu retinopatiju.

Šta utiče na nastanak dijabetesne retinopatije?

Trajanje diabetes mellitus-a (šećerne bolesti) je jedno od najvažnijih faktora u razvoju dijabetesne retinopatije. Kod tipa 1 diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), 60% će razviti dijabetesnu retinopatiju unutar 10 godina.

Tip 2 diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), u zavisnosti da li pacijent prima insulin (84%) ili ne (53%) će razviti dijabetesnu retinopatiju unutar 19 godina.

Loša regulisanost glikemije (nivoa šećera u krvi), hiperetenzija, oštećenje bubrega, povišen nivo lipida (masti) u krvi, anemičnost, trudnoća takođe igraju važnu ulogu u razvoju i pogoršanju dijabetesne retinopatije. Zbog toga je neophodno da se vrednosti HgbA1C, serumskih lipida i krvnog pritiska održavaju u okviru referentnih granica.

Koji su simptomi dijabetesne retinopatije i kad treba da se obratite vašem oftalmologu?

Dijabetesna retinopatija se uglavnom javlja na oba oka. Činjenica da dijabetesna retinopatija u ranima fazama ne mora biti praćena simptomima čini ovu bolest opasnom i zbog toga su neophodne redovne kontrole vašeg oftalmologa.

Simptomi mogu varirati ali ako primetite sledeće tegobe, treba da se obavezno javite vašem oftalmologu:

  • Zamućenje vida (pad vidne oštrine), naizmenične promene u jasnoći vida ili potpuni gubitak vida
  • Pojava tamnih mrlja, tačkica, niti
  • Lošije viđenje boja

Postavljanje dijagnoze dijabetesne retinopatije

Dijagnozu postavlja vaš oftalmolog na osnovu:

  • anamneze
  • kliničkog pregleda (provere vidne oštrine, pregleda svih očnih struktura, provere očnog pritiska)
  • OCT dijagnostike
  • FA (fluoresceinske angiografije)

Tipovi dijabetesne retinopatije

Na osnovu prisustva, odsustva i ozbiljnosti promena na očnom dnu vaš oftalmolog može da klasifikuje dijabetesnu retinopatiju na:

  1. Neproliferativnu dijabetičku retinopatiju (NPDR)-bez razvoja novih “patoloških” krvnih sudova, ali sa prisustvom mikroaneurizmi i tačkastih krvarenja na retini,
  2. Pre proliferativnu dijabetičku retinopatiju (pPDR) – sa razvojem većih abnormalnosti na krvnim sudovima i pojavom krvarenja na očnom dnu.
  3. Proliferativnu dijabetička retinopatiju (PDR), sa razvojem novih “patoloških” krvnih sudova, koja je ozbiljnija.
  4. Dijabetička makulopatija – koju karakteriše curenje iz krvnih sudova u predelu žute mrlje ili blokada u protoku krvi krvnih sudova žute mrlje.

Lečenje dijabetesne retinopatije

Lečenje dijabetesne retinopatije podrazumeva primenu laser fotokoagulacije (LFC) gde dejstvom lasera sprečavamo curenje iz krvnih sudova u mrežnjaču i sprečavamo nastanak novih “patoloških” krvnih sudova.

Drugi metod lečenja predstavlja davanje inhibitora angiogeneze (anti VEGF) u šupljinu očne jabučice. Anti VEGF su lekovi koji sprečavaju nastanak novih “patoloških” krvnih sudova i curenje iz postojećih oštećenih krvnih sudova u mrežnjaču . Postoje nekoliko vrsta anti VEGF lekova u upotrebi: bevacizumab (Avastin), ranibizumab (Lucentis), Eylea (Aflibercept).

Ukoliko dođe do pojave krvarenja u očnu šupljinu, od strane “patoloških” krvnih sudova sa razvojem membrana, koji mogu da izazovu ablaciju mrežnjače, pristupamo operaciji hirurškog uklanjanja krvi i membrana koja se naziva- vitrektomija.